Mobing na poslu

  17 February 2019

Vodila sam borbu sa problemima mentalnog zdravlja prije četiri godine, što je uzrokovano mobingom i stresom na poslu.

Kao osoba sa stečenim invaliditetom, u jednom trenutku u mom životu sam prošla kroz dugu psihološku terapiju koja je bila dio moje rehabilitacije, nakon što sam preživjela dva jaka izliva krvi na mozak. To iskustvo me je učinilo jako sposobnom da se odupire mnogim predstojećim lošim iskustvima, kao što su rad za lošeg poslodavca i neka zdravstvena pitanja koja su uzrokovana ovim problemom. Kada sam prihvatila taj posao, zarada nije bila zadovoljavajuća, ali sam se stvarno radovala novom radnom iskustvu i nadala se da će se poboljšati finansijska situacija te organizacije, što mi je obećano tokom prvog intervjua. I, što je najvažnije, imala sam osjećaj da sam u bezbjednom okruženju, jer je to organizacija koja zastupa osobe sa invaliditetom, na čelu sa njima.

Posle kratkog vremenskog perioda situacija se pogoršala. Mojoj nadređenoj, koja je takođe osoba sa invaliditetom, nije se dopala činjenica da poštujem svoje radno vrijeme i završavam sa svojim poslom kada dođe kraj radnom vremenu. Nadala se da ćemo svi mi biti posvećeni našem radu, kao i da ćemo raditi prekovremeno, bez obzira što zarada nije povećavana. Svake nedelje imali bismo veoma duge sastanke menadžment tima kada je ukazivala na naše greške i hvalila sebe. Pritisak se pogoršao kako je prolazila prva polovina godine mog zaposlenja. Kao rezultat tog konstantnog stresa, dobila sam migrenu i hormonski disbalans.

Pričala sam o svojim sve većim problemima svojim prijateljima i bliskim koleginicama, ali oni mi nisu mogli dati nikakav savjet ili pomoć, jer su svi bili u istim ili sličnim situacijama. Moja porodica je bila podrška, ali nisam htjela da napustim svoj posao i biti teret za njih. Moja prijateljica, pravnica, rekla je da ne mogu poboljšati situaciju sa uslovima zarade, jer sam se u početku složila sa uslovima zapošljavanja.

Preokret je bila situacija kada me je moja bivša poslodavka pitala za procenat mog invaliditeta - zašto je on "samo 50%", ako nisam u stanju da uradim sve poslove na vrijeme. Rekla sam da je to rezultat mojih dijagnoza i da je rad sa 50% fizičkih kompetencija već težak kao takav i da bi ti procenti bili veći samo ako bih imala dijagnozu neke mentalne bolesti. "Da li si sigurna da nemaš neku mentalnu bolest?" rekla je pretenciozno. I, postajući svesna da je razlog svih mojih mentalnih problema u tom periodu bio moj posao i nadređena, odgovorila sam: Naravno da sam sigurna da nemam nikakve dijagnoze mentalnih bolesti. Prolazila sam kroz dugu psihološku terapiju samo da bih bila sigurna da ću moći živjeti i raditi bez psiho-socijalnih problema.

Ubrzo nakon toga, napustila sam taj posao. Nekoliko dana nakon toga, migrena je nestala, kao da je nikad nisam imala. Hormonski disbalans je i dalje prisutan, kao poklon od mog prethodnog posla.

Drago mi je da je mentalno zdravlje tema o kojoj se sve više razgovara u mojoj zemlji i u Evropi. Takođe mi je drago što mogu podijeliti svoju priču i nadam se da će pomoći drugima koji su u sličnoj situaciji da izađu na kraj sa tim. Nemojte biti rob tuđe sujete - dajte svoje napore da promjenite bilo koji dio vašeg života koji vam se jednostavno ne dopada, jer ste vi najvažniji za svoj lični rast i dobrobit.

Marijeta Mojašević

Socijalna radnica po profesiji, trenutno zanimanje usmjereno na rad sa mladima. Razbijanje stereotipa i predrasuda o osobama sa invaliditetom je rad koji je obavezan i drustveno korisno iz više razloga, a najbitniji je da pomogne mladima da vide svijet iz druge perspektive.

Login to post comments

Popularno

Najnovije

Newsletter

Tag Cloud